Tržište nekretina 2018 godine analiza
Makroekonomski pregled stanja nepokretnosti u Srbiji 2018 godine
Godina 2018. bila je rekordna za građevinsku industriju i beležila je konstantan porast u povećanju obima tržišta u odnosu na 2017. godinu. Pojačano interesovanje uslovljeno je:
• stabilnom političkom i ekonomskom situacijom;
• privrednim rastom zabeleženim tokom prethodnih kvartala;
• oživljenom aktivnošću u oblasti stanogradnje i investicija - građevinska aktivnost se vraća na nivo pre krize 2008. godine;
• dostupnošću finansiranja i izuzetno niskim kamatnim stopama;
• porastom domaćih i stranih investicija; najveće investiranje je prisutno u domenu izgradnje velikih „Shopping“ centara i „Retail“ parkova širom Srbije, sa akcentom na Beograd, kao i velikih poslovnih objekata koji su isključivo vezani za prestonicu.
U julu 2018. izdata je 1 831 građevinska dozvola, što je za 13,0% više nego u julu prethodne godine. Ukupan broj izdatih dozvola za period januar - jul 2018. veći je za 10,5% u odnosu na isti period 2017. godine. Posmatrano prema vrsti građevina, u julu 2018. izdato je 77,4% dozvola za zgrade i 22,6% za ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 58,0% odnosi se na stambene i 42,0% na nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (69,5%).
Prema dozvolama koje su izdate u julu 2018. u Republici Srbiji, prijavljena je izgradnja 1 829 stanova s prosečnom površinom 81,5 m². Broj stanova manji je za 20,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama 13,3% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom 145,1 m², a 84,8% stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 70,0 m². Predviđena vrednost radova novogradnje u julu 2018. iznosi 73,2% od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 36,4% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Moravička oblast (11,7%), Sremska oblast (10,3%), Južnobačka oblast (5,6%) i Južnobanatska oblast (5,0%), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,2% do 4,3%.(izvor: RZS)
Javna objava podataka iz Registra cena nepokretnosti za celu teritoriju Republike Srbije obezbeđuje potpunu transparentnost tržišta. Najveći broj registrovanih ugovora se odnosi na kupoprodaje (80%), dok je broj ugovora o zakupima znatno manji. Od ukupnog broja registrovanih ugovora u prometu se našlo preko 1.300 nepokretnosti. Nepokretnostima se trgovalo više nego u istom periodu 2017. godine za oko 10%. Najviše trguju Vojvođani (preko 32.700 ugovora–37%) i Beograđani (preko 22.800 ugovora–26%). Najmanje aktivno tržište nepokretnosti je u regionu Južne i istočne Srbije (izvor: RGZ).
U Srbiji se na tržištu nepokretnosti najviše trguje stanovima. U 2017. godini je preko 33.600 stanova je prodato/kupljeno od čega je 28% kupovina od investitora. Zatim sledi poljoprivredno zemljište sa 24.900 parcela u prometu. Na tržištu je u 2017. godini učestvovalo oko 15.000 kuća. Poslovni prostori se prometuju u malom procentu, jer se poslovanje uglavnom obavlja u prostorima u zakupu. Kada je u pitanju tražnja za kancelarijskim prostorom, oko 70% prostora je namenjeno izdavanju, dok se preostalih 30% koristi za sopstvene potrebe vlasnika. Oporavak privrede i rast BDP-a automatski stvara pozitivnu klimu koja ima direktan uticaj na tržište nekretnina. Ne očekuju se nagli skokovi kakvi su se ranije događali, nego lagani diferencirani rast.
U prvoj polovini 2018. godine prodato je preko 48.000 nekretnina ukupno (stanova, kuća, poslovnog prostora, zemljišta i ostalih posebnih delova), čija je vrednost preko 1,6 milijardi eura. To je oko 15 % više prometa u odnosu na isti period prošle godine. Takođe se desio i procentualni porast cena, ali je to jako nepravilno raspoređeno po Srbiji da je jako teško izvući tačnu statistiku. Procentualno je porast cena od 5 do 20% u odnosu na isti period prošle godine.
Nastavio se trend ekspanzije stambenog tržišta, kao i izgradnja novih stambenih zgrada, uz napomenu da je na tržištu mnogo veća ponuda stanova u objektima stare gradnje. Uticaji širih ekonomskih i društvenih faktora svakako se oslikavaju i na cene nekretnina, ali su dešavanja na tržištu pozitivna u odnosu na protekli period. Ono što je karakteristično da bankarsko tržište prati tržište nepokretnosti i jako utiče na isto. U ovom trenutku su stambeni krediti najpovoljniji, a kamate su na istorijskom minimunu, i može se reći da je to veliki uzrok povećanja i velikog oživljavanja tržišta nepokretnosti.
Beograd 2018.
Analizu pripremio
Mr .Milić Đoković
Old royal sistem d.o.o